Dear Santa...
Ksenija Lojpur
децембар 18, 2017
2 Comments
Pozdrav svima!
Da li vam se desilo da u godinama, kada šljokicama ne skrivate svoje godine, jedini "spas" tražite u Novoj godini i Deda Mrazu?
Pa onda društvo krene da vas opterećuje činjenicom da ste podetinjili i da on ne postoji...
Dobro, ignorišete to i nastavite da maštate.
Ja, sada kad bih pisala pismo Deda Mrazu, zvučalo bi otprilike ovako:
"Dragi Deda Mraze,
ukoliko čitaš ovo(a prilično sam sigurna da imaš pametnija posla), stvari stoje ovako:
Vredno sam radila ove godine.
Zaista.
I bilo mi je teško.
Pravo je novogodišnje čudo što sam koliko - toliko uspela da održim balans na društvenom i poslovnom planu.
I pored svih tih obaveza, našla sam vremena da pokatkad pričuvam komšijsku decu, pomognem staricama dok nosaju cegere sa pijace, da beskućnike nahranim..."
Pa zar je ovo dovoljno?
Zar je potrebno da čekamo Nove godine da bi istu započeli sa boljim vladanjem?
Ne...
Nemojte čekati Nove godine da biste želeli i uspevali.
Krenite - ODMAH!
Pokušavajte stalno i iznova.
Istražite kroz to načine da umanjite svoju prirodnu tromost. Da pokolebate sklonost ka nepokretljivosti koju, da se ne lažemo, svi imamo, u manjoj ili većoj meri.
Uredite svoje vladanje odmah po propisima, određenim i lako primenljivim.
Recite sebi: "Ustajaću svakog jutra tačno u 6h i ni minut pre , ni posle.
Zato hajde da se poklonimo istini i pogledamo je u oči.
Pisaću ponovo:
"Dragi Deda Mraze,
nisam bila dobra.
Ove godine nisam porasla ni cm, ali sam odrasla, minimum pet godina, jer sam naučila da premestim nezahvalne ljude u kutiju za tavan. Izbegavala sam koristoljubive kafice. Prestala da pravim kolače ljudima koji mi stavljaju barijere.
I znam da je sigurno da zbog toga neću dobiti svoj paketić, a sa kompletnom iskrenošću - ni ove koje si mi dosad slao, nisu bili nešto specijalni. Ovim ti se ne žalim, već mi je drago što sam sve dobro što mi je trebalo - pronašla sama.
Onim osobama koje molim da mi isplate vredno stečen novac, davala sam da se istim odvezu što dalje od mene.
Znam da znaš da nisam bila baš najuzornija devojka. Mnogo bolje se sećaš od mene gluposti kao na primer da sam slagala roditelje za nepoložen ispit. Da sam eskivirala mnoge emotivne vampire, jer mi se nije izlazilo iz sopstvene sobe. Kako skoro tri meseca živim na kroasanima i da ne jedem voće. Kako godinu i po dana postavljam sebi barijere i kujem planove u svojoj glavi, ne obazirući se koliko povređujem ljude koji me vole. Znam da mi pamtiš i onih par pametnih poteza. I znam da znaš da sam hodajući haos.
Ipak, osim snega i inja, ovih dana u vlasima nosim ljubavne misli za svakog. Nažalost, više nemam u koga da ih položim...
Znam i da znaš kolike sam žrtve položila i da ove godine, nisam bila najbolja mnogima.
Ali...jesam bila bolja sebi."
Vaša K.Lo
Da li vam se desilo da u godinama, kada šljokicama ne skrivate svoje godine, jedini "spas" tražite u Novoj godini i Deda Mrazu?
Pa onda društvo krene da vas opterećuje činjenicom da ste podetinjili i da on ne postoji...
Dobro, ignorišete to i nastavite da maštate.
Ja, sada kad bih pisala pismo Deda Mrazu, zvučalo bi otprilike ovako:
"Dragi Deda Mraze,
ukoliko čitaš ovo(a prilično sam sigurna da imaš pametnija posla), stvari stoje ovako:
Vredno sam radila ove godine.
Zaista.
I bilo mi je teško.
Pravo je novogodišnje čudo što sam koliko - toliko uspela da održim balans na društvenom i poslovnom planu.
I pored svih tih obaveza, našla sam vremena da pokatkad pričuvam komšijsku decu, pomognem staricama dok nosaju cegere sa pijace, da beskućnike nahranim..."
 |
Photo by JRS / model: Slađana Petrović
|
Pa zar je ovo dovoljno?
Zar je potrebno da čekamo Nove godine da bi istu započeli sa boljim vladanjem?
Ne...
Nemojte čekati Nove godine da biste želeli i uspevali.
Krenite - ODMAH!
Pokušavajte stalno i iznova.
Istražite kroz to načine da umanjite svoju prirodnu tromost. Da pokolebate sklonost ka nepokretljivosti koju, da se ne lažemo, svi imamo, u manjoj ili većoj meri.
Uredite svoje vladanje odmah po propisima, određenim i lako primenljivim.
Recite sebi: "Ustajaću svakog jutra tačno u 6h i ni minut pre , ni posle.
Zato hajde da se poklonimo istini i pogledamo je u oči.
Pisaću ponovo:
 |
| Photo by JRS / model: Slađana Petrović |
nisam bila dobra.
Ove godine nisam porasla ni cm, ali sam odrasla, minimum pet godina, jer sam naučila da premestim nezahvalne ljude u kutiju za tavan. Izbegavala sam koristoljubive kafice. Prestala da pravim kolače ljudima koji mi stavljaju barijere.
I znam da je sigurno da zbog toga neću dobiti svoj paketić, a sa kompletnom iskrenošću - ni ove koje si mi dosad slao, nisu bili nešto specijalni. Ovim ti se ne žalim, već mi je drago što sam sve dobro što mi je trebalo - pronašla sama.
Onim osobama koje molim da mi isplate vredno stečen novac, davala sam da se istim odvezu što dalje od mene.
Znam da znaš da nisam bila baš najuzornija devojka. Mnogo bolje se sećaš od mene gluposti kao na primer da sam slagala roditelje za nepoložen ispit. Da sam eskivirala mnoge emotivne vampire, jer mi se nije izlazilo iz sopstvene sobe. Kako skoro tri meseca živim na kroasanima i da ne jedem voće. Kako godinu i po dana postavljam sebi barijere i kujem planove u svojoj glavi, ne obazirući se koliko povređujem ljude koji me vole. Znam da mi pamtiš i onih par pametnih poteza. I znam da znaš da sam hodajući haos.
Ipak, osim snega i inja, ovih dana u vlasima nosim ljubavne misli za svakog. Nažalost, više nemam u koga da ih položim...
Znam i da znaš kolike sam žrtve položila i da ove godine, nisam bila najbolja mnogima.
Ali...jesam bila bolja sebi."
Vaša K.Lo
